Hoćete li ustrajati na traženju bonusa?
Mi smo u mirnom postupku tražili od ministra poljoprivrede Davora Romića da donese odluku o isplati bonusa. On se na to oglušio. U najmanju ruku sam očekivao da će nas pozvati na razgovor. Ozbiljne stvari se rješavaju za stolom, a ne preko medija. Sad je sve otišlo u politiku, iako nema veze s politikom. Ovo je pitanje ekonomije i prava.
Tražite li bonus samo vi ili svi članovi uprave, Ivan Ištok i Marija Vekić?
Isti stav imaju svi članovi uprave. Uprava je složna po tom pitanju.
Činjenica je da ste vi sa Skupština Hrvatskih šuma 2012. kad ju je predstavljao tadašnji ministar Jakovina potpisali sporni ugovor. Vaša su potraživanja legalna, nitko to ne spori, ali postavlja se pitanje koliko su moralna?
Pitanje moralnosti jako je široka tema i o tome se može naširoko diskutirati. Kad se nešto potpisuje, mora se razmišljati je li to u redu ili nije. Što je moral? Je li moralno da vi radite, a netko drugi ne? Je li moralno da ljudi u Africi gladuju, a mi bacamo hranu? Puno je tih lažnih i licemjernih moralnih pitanja. Pogotovo od političara i sindikata. U konačnici to ja kao da uzmete Ronalda i on počne zabijati golove, a vi mu tada vičete: Nemoj zabijati golove. To je malo nezgodna situacija.
Nezgodna je situacija to što ste vi i Jakovina prijatelji. Potežu se priče kako vas je on doveo u Hrvatske šume zbog dugova iz prošlosti?
A ja vam kažem da nijedan zaposlenik uprave državnih poduzeća nije izabran putem javnog natječaja, pa tako niti ja. Kad svi budu izabrani putem javnog natječaja, onda ću se ja složiti s vama. Svi su prijatelji s nekim. Ističem, u poslu nema prijatelja! Kad se radi o poslu, onda je samo riječ o poslu. Neka ekonomisti procijene je li moj menadžerski ugovor dobar ili nije.
Jakovina vas je preko medija pozvao da se odreknete bonusa. Je li to i osobno zatražio od vas?
Eto, kažete da mi je prijatelj, a on od mene sada traži da se odreknem 2,3 milijuna kuna. Kakav mi je to onda prijatelj? (smijeh) Njegov je zahtjev legitiman. I sam je priznao da ugovor to definira i sad lopticu prebacuje na nas, Upravu da sami odlučimo. Vidjet ćemo što ćemo napraviti. S Jakovinom sam se čuo. Tražio me je podatke za svoju press-konferenciju. Ali tada mi ništa nije rekao. Nisam znao da će me tražiti da se odreknem bonusa. On sada i nema prava meni nešto reći jer mi više nije šef. Jedini šef je ministar Romić.
Sindikati tvrde kako je vaš menadžerski ugovor tajan. Kako nitko nije znao za bonus?
Naši su ugovori u kolovozu 2012. bili prezentirani osobama koje su tada radile na Vladinu projektu clean start. Oni nisu ništa novo. Tada je netko mogao komentirati valjaju li ili ne. Mogli su se promijeniti. Svašta se moglo napraviti. Postavljam pitanje sindikatima – jesu li znali za ugovore prethodne uprave? I tamo su bili definirani bonusi, ali ga oni valjda nisu zaslužili pa nije bio isplaćen. Bivša je uprava dobila tri milijuna kuna za životna osiguranja. Mi smo svoj bonus zaradili. To su jedine zarađene pare. Kad dobijete bonus, onda netko postavi ciljeve i vi to morate odraditi.
Znači, vi mislite da ste ostvarili zadane ciljeve i da zaslužujete taj bonus?
Definitivno ga zaslužujemo. To je činjenica. Tako piše u ugovoru. Nemam što o tome misliti.
Sindikati tvrde kako ste dobit poduzeća, na osnovi čega tražite bonus, podigli prije svega rezanjem svega. Smanjili ste vozni park, broj radnika, izmijenili ste radne norme, smanjili ste ulaganja u biološku obnovu šuma… A prihode niste povećali.
Jest li vi oženjeni!? imate li obitelj!? Što ćete napraviti ako plaćom ne možete pokriti troškove? Logičan je odgovor smanjiti troškove. Ako imate dva auta, jedan ćete prodati. U Hrvatskim šumama ponašali smo se kao pijani milijarderi. Imali smo 1.500 vozila na korištenje. Imali smo više sjedala u službenim automobilima nego guzica u firmi. O čemu mi pričamo! Pokazalo se da je smanjenje voznog parka bila dobra odluka.
Sindikalisti tvrde kako ste otpustili 1.200 ljudi, a isti taj broj sada angažirate preko agencija.
To je laž! Ako to ponove, zbog toga ću ih tužiti. Od 1.200 radnika koji su otišli, ugrubo oko 800 njih radilo je administraciji. Sindikat je znao za svakog otpuštenog radnika. Usuglasili su se s tim. I sami radnici su pristali na odlazak.
Ali činjenica je da prihodi tvrtke ne rastu.
Krivo se gledaju ukupni poslovni prihodi. 2011. bili su veći prihodi jer smo imali interne fakture između podružnica što je zakonom zabranjeno. To vam je kao da vi date frakturu svojoj supruzi, a ona vama. Više od 200 milijuna kuna bilo je fakturirano između podružnica. Trebaju se gledati prihodi po pitanju prodaje drvnog sortimenta i kvalitete tog drvnog sortimenta. Drvoprerađivači me prozivaju da su cijene previsoke, a sindikati prozivaju da ostvarujem isti prihod. Tko je tu lud? Ne možete vi sve u zadovoljiti u ovoj državi. Samo je pitanje koliko je netko relevantan da nešto komentira. Stavljam veliki upitnik iznad sindikata – jesu li oni relevantni da nešto govore o poslovanju društva. Njihov je interes suprotan interesu poslodavca. Sindikati žele imati svoje članarine, da mogu ići na sindikalne sportske igre, kupiti svinjske polovice, da im bude dobro…
Dobro, na što ste najviše ponosni u ove četiri godine koliko ste na čelu Hrvatskih šuma? Što ste sve napravili?
To je tema o kojoj bih mogao tri dana pričati. Ukratko, uveden je red, rad i disciplina. Krenimo od banalnih stvari. Prije svega, ljudi su počeli dolaziti na posao. Druga stvar, usklađeni su ugovori o radu s onim što ljudi stvarno rade. Tu je greška bila oko 20 posto. Usklađene su plaće da nema razno-raznih davanja dobivenih na osnovi prijateljstava. Smanjeni su troškovi. Povećana profitabilnost. Uveden je red prema kupcima. Prije su ugovori potpisivani na podružnicama, bilo je svega. Prodavalo se 50 posto više robe nego što je bilo proizvedeno. Sada je sve to uređeno i transparentno i možete pratiti na internetu.
